О књизи: година / У једној бајковитој држави... Не, не тако. У прелепој земљи која се зове... Не тако опет Ох! У неком царству, у некој држави, удаљеним земљама одавде, иза планина, иза долина, живео је старац. И имао је три сина: Демјана - најстаријег, Степана - средњег и Ивана - најмлађег. Демјан је био паметан и талентован: свирао је харфу, и правио шаре на комадима дрвета, и умео да компонује стихове на паметан, недомаћи начин. Степан је био љубазан, али није имао толико памети као Демјан. Али знао је да ради за пет људи. Од јутра до вечери Степан је у пољу: сад оре, сад сеје, сад жање, сад негује... а Иван је био потпуна будала и неспособан. И дању и ноћу лежи на шпорету и гледа телевизију... отац Василиј му каже: „Иванушка, иди у шуму, нацепи дрва“, а Иван одговара: „Сада ћу да завршим са Звездом. Фабрика.” И тако из дана у дан. Или седи и игра се на свом мобилном телефону, као мало дете. Али не може, не зна да ради... Године су пролазиле. Демјан је одрастао и отишао да служи цару као гуслар. А за његову добру и славну службу цар му је доделио титулу кнеза и пратње. Демјан је постао кнез Димитрије у губернији. Степан је одрастао и такође је отишао да служи цару као ратник. За приврженост суверену и отаџбини одликован је титулом великог војводе и великом четом. Степан је у провинцији постао велики кнез Станислав. Када је напунио деветнаест година, мајка му је рекла: „Иди и нађи себи посао или имај богату жену...“ Прво је Иванушка отишао код кнеза Димитрија, говорећи, тако и тако, узми ме у чету. А он му рече: Губи се, брате, не знаш ништа да радиш. Тада је Иванушка отишао великом кнезу Станиславу, а он је такође рекао, као Димитрије: „Узми ме у свој одред, ја ћу ти узвратити добротом!“ А Станислав одговара: „Иди у маглу, зар не видиш, ја имам кул договор са самим Кхас-Булатом, а ти си, брате, који одустаје. И Иван је с гнушањем помислио: „Каква срање!“ И отишао је да тражи да служи краљу Грашку…